Recenzije

L.A Noire Recenzija


Gameplay
Grafika
Zvuk
Kontrole
Prica
Ukratko

LA Noire je jedna od onih igara koju jednostavno morate igrati i sigurno je jedna od najboljih igara godine!

Ocena 4.1

Pre nego što krenete igrati Rockstar-ov LA Noire, trebalo bi da podesite vasa  očekivanja i da bude jasno da je, u svojoj srži, ova igra avantura. Kao i Grand Theft Auto igru i njene legije imitatora, ova igra ima prostran, otvoren grad za vas da istražite, ali ne očekujte da ce te moci samo zgrabiti Tommi Gun i pucati u svakog u tom gradu kad god poželite. Ovo jednostavno nije ta vrsta igre.

Cole Phelps je mladi ratni veteran koji je odlučio da se pridruži LAPD-u (Los Angeles Police Department) 1947. godine, u vreme kada su se posledice Drugog svetskog rata još žestoko osećale na tom području. Los Angeles je grad pogođen korupcijom, porastom trgovine drogom, a količina ubistava nikada nije bila veća. Grad je savršeno rekreiran, konstruiran je prema 110.000 zračnih fotografija iz tog doba. Izgled Los Angeles-a danas se promenio, ali vecina ulica je jos uvek ista, tako da bi se, nakon brojnih sati provedenih u igri, uspeli snaći u LA-u. Posto smo pre bili u LA-u, na predhodnim E3 konvencijama, neke raskrsnice i ulice su bile veoma prepoznatljive.

Nakon obavljenih slučajeva, često  imate flashbackove o glavnom liku u razdoblju rata, što pomaže da saznamo nesto više o njegovoj prošlosti i ponašanju u vojsci. Priča je dobro odrađena, zanimljiva je i tera da igrate dalje, a uvjerljivi su i likovi, pogotovo oni malo važniji za priču sa čijima se pozadinskim pričama bolje upoznamo tokom igre. Saznacemo tako najviše o životima njihovih partnera, koji čoveku taman prirastu srcu kad napreduje na poslu i dobije novog partnera.

Kao što smo već spomenuli, Cole ce  tokom igre rešavati brojne slučajeve, a to rešavanje uvek se sastoji od nekoliko delova. Prvo treba prikupiti dokaze na mestu zločina i drugim lokacijama, a da ste naišli na dokaz pokazuje vam vibracija gamepada te napeta muzika u pozadini.

Ispitivanje je naime, drugačije od bilo čega što ste imali priliku videti do sada, upravo zbog MotionScan tehnologije, u kojoj čak 32 kamere snimaju  lice iz svakog ugla, kako bi što uverljivije preneli njegove izraze lica. Kada postavite pitanje osobi koju ispitujete, nije toliko važno šta ta osoba kaže, koliko način na koji to kaže, odnosno izraz lica u tom trenutku. Svaki pogled u stranu, nagla promena izraza lica, teško gutanje, sve to treba uzeti u obzir. Nakon što vam oni daju odgovor, imate tri opcije: ukoliko smatrate da govori istinu, odaberete „Truth“, ako vam se čini da laže, ali nemate dokaza s kojima ćete to podupreti, odabracete „Doubt“, a kad ste uvereni da laže i možete to dokazati, odabirete opciju „Lie“.

Ukoliko ste u pravu s procjenom, izvući ćete više podataka od ispitanika, od kojih neki često znaju biti vrlo značajni, a s krivom procjenom ostajete „kratkih rukava“ i verojatno nećete saznati relevantne informacije. Sada vam je jasno i zašto je bitan proces prikupljanja dokaza: ukoliko postoje dokazi s kojima možete optužiti ispitanika da ne govori istinu, ali vi dokaze niste pronašli, nikako ne možete izvući pozitivan ishod kod tog pitanja.

Osim glavnih misija, odnosno slučajeva, tu su i oni sporedni, a sveukupno ih ima 40. Svi su dosta slični, uvek se radi ili o nekakvoj poteri ili odmah pucate po kriminalcu. Taj sandbox element tako pomalo dolazi u pitanje, jer u golemom i predivnom LA-u zapravo skoro pa nemate šta raditi.

Pozadinska muzika je također jako kvalitetna, jazz soundtrack jako odgovara atmosferi, a sastoji se od pesama izvođača popularnih u tom vremenu, kao što su: Billie Holiday, Dizzy Gillespie, Ella Fitzgerald i Louis Armstrong.

Sve u svemu, LA Noire je jedna od onih igara koju jednostavno morate igrati i sigurno je jedna od najboljih igara godine!